Jedan običan vikend Pijanih somova

Dragi dnevniče, izvini što nisam pisao ništa od proše nedelje, imao sam veoma interesantan produženi vikend. Ukratko ću ti opisati šta mi se dešavalo. Pijani somovi su institucija kakva ne postoji nigde na svetu.

Petak, 30. avgust 2013.

U 14h sam se našao sa Lakijem u kafani Užice, jeli smo ćevape i popili po 3 piva, pričali o raznim stvarima, dok sam ja pokušavao da se dogovorim sa saputnicima za odlazak u Valjevo oko 16.30h. Inke je nešto radio, jurio iz grada do Altine i nazad, sa dogovorom da auto preda ženi na Dunav stanici, gde treba da ga pokupim. Potvrdio sam ali sam ga zamolio da mi uzme ladno pivo. Onda smo trebali da pokupimo Željka Taksistu, koji je u poslednji čas prijavio neverovatnu stvar: “Brate, prao sam zube iznad kade jer mi ne radi česma i ukočio sam se, ne mogu da idem.” Ne treba nikakav komentar. Špiler je stigao kući sa posla, trebali smo njega da pokupimo, ali je on krenuo sa nekom pričom “čuo sam se sa drugaricom u Valjevu, biće prazno, neće biti riba”. Pa šta, ne idemo na pecanje, nego na vaterpolo. Moj ton ga je ipak ubedio da treba da ide. Zamolio sam ga da mi oladi jedno pivo da imam kada ga pokupimo. Vasa je udarnički odradio svoj posao i odlučio da i on krene sa nama, da ne bi dolazio sam u 18h, kako je planirao. Tako smo krenuli nas 4, a Milan Nišlija je krenuo svojim kolima i stigao pre nas. Posle Lazarevca smo stali i kupili par ladnih piva, a Špiler je kupio unuče Rubinov vinjak. Nemam komentar.

U Valjevo smo stigli na vreme za utakmicu, ne znam koliko je sati bilo, bili smo malo pripiti. Kada su nas domaćini videli hteli su da se okrenu i da odu kući. Kada je Špiler čuo da se klub zove Valis, odmah ih je pitao “A zašto vam sponzor nije Cialis?”, što nije doprinelo atmosferi. Ipak, dali su nam par klinaca i mi smo ih unakazili. U 3. četvrtini pri našem vođstvu od 6 razlike, prestalo je da se broji. Meni je bilo čudno što, kada nekog udarim laktom, on prestane da pliva, kao da se blokira u vodi, pa mi je bilo veoma lako da isplivavam kontre i napunim im gol. Posle tekme smo otišli na večeru u selo Mrčić, u motel kod Birbije, gde smo naručili 2 kg mešanog mesa i 1.2 kg jagnjetine. Kada smo sve popili i pojeli, ceh za nas 10 je bio 8.000 dinara. Da Rodjo, 8. Za desert je Milan naručio još jednu pljeskavicu od 10 i time osvojio simpatije prisutnih Somova.

Posle večere otišli smo u grad. Ne sećam se kako i kada, bili smo malo pripiti. Bilo je mnogo lepih mladih žena, dobre muzike, svega. Ostali smo do 3.30h.

Subota, 31. avgust 2013.

Iz konaka smo krenuli u 12h, Špiler nas je vodio na neku rečicu, romantika, mislio sam da će da nas zaprosi. Ostali Somovi su krenuli iz Beograda ka Valjevu kako bi stigli na drugu utakmicu protiv Cialisa. Krenuo je čak i Andreja, a ja sam bio zabrinut kako će voziti od silnih suza nakon što se rezignirano odjavio sa iventa na fejsu. Moš mislit. Dok su oni stigli, mi smo već stukli par šljiva i par piva. Došli smo na utakmicu, ne sećam se kada, bili smo malo pripiti. Ali avaj – valjevski veterani se nisu pojavili nego su poslali klince i nekog iz CZ što ga znamo sa 11. aprila, onaj sa bradom što igra na 2. Vasa, Špiler i ja smo im se pridružili i odvalili smo Somove. Špiler je sve vreme vikao “Jebi Beograđane! Šta je Somovi, u Petnici ste teli da se mrestite, e neće moći!”

Posle tekme smo jeli gulaš koji su domaćini spremili na tradicionalan način u kazančetu, popili dosta piva i domaće valjevske šljive, litar su nam dali i da ponesemo. Krenuli smo ka Kragujevcu u koloni 4 automobilia oko 17h, ne sećam se tačno, bili smo pripiti. U Mionici smo stali i poharali neku prodavnicu kako bi se snabdeli pivom. Ja sam na radiu našao neke radio stanice sa Miroslavom Ilićem, Ljubom Aličićem i Mitrom Mirićem, a na zadnjem sedištu sam imao dva najbolja vokala u Somovima, Vasu i Špilera, pa je put bio uživancija. Inke je pio “podmornicu”, valjevsku rakiju sa pivom. Auto je smrdeo strašno, primetio sam da je lišće na drveću kraj ibarske požutelo kako smo prolazili.

U Kragujevac smo stigli oko 19h, ne sećam se tačno, bili smo pripiti. U 19.30 je počela utakmica, kako je planirano. Bilo je oko 300 gledalaca, ili ako Jelena Karleuša broji, bar 150.000. Tekma je bila odlična, samo nas je sudija, kada nas je video da ulazimo svako sa po limenkom piva u ruci, zamolio “Momci, nemojte od ovoga da napravite sprdnju.” Počeli smo divnim autentičnim pozdravom “Ko je jebo – NIKO!”. Šalim se, pozdrav “Ko je pijan – Somovi!” je bio muzika za moje uši. 

Utakmicu je vodio moj drug Đorđe Papulić, što je valjda razlog što me nije ubacio do 3. četvrtine, ko će kome ako ne svoj svome. Tek kada sam mu viknuo “Treneru, znam kolut nazad i napred!” i to demonstrirao naočigled publike, odlučio je da me ubaci. Bolje da nije, jer je bazen bio 33 metra, a ja nisam poneo pare za putarinu. Najlepši i nadirljiviji momenat je bio kada smo pri rezultatu 9:9 imali poslednji napad, 10 sek pred kraj, tajm aut i onda na ideju Špilera odlučili da ne šutiramo. Trifke je uzeo loptu na sredini terena, sat je počeo da otkucava, a Trifke je držao loptu i niko se nije pomerao. Publika je to shvatila i pozdravila najvećim ovacijama koje je ovaj nakaradni klub ikada dobio.

Posle utakmice smo otišli na večeru, pili rakiju iz bokala, naručivali pesme, bilo je odlično. U neko vreme, ne znam kada, bili smo pripiti, prešli smo u neku diskoteku. Provod je bio odličan, u grad su se vratile studentkinje pocrnele na moru ili Moravu i bila je vrhunska atmosfera. Oko 4 sam došao u hotel, valjda, ne sećam se, znate već…

Nedelja, 1. septembar 2013.

Neki kreten nam je lupao na vrata u 10h, ispostavilo se da je to zaludni Inke ali sam ga ja ljubazno zamolio da napusti sobu i ostavi nas da spavamo (laž). Okupili smo se oko 12h u kafiću ispred hotela, tresli se kao otrovani miševi, pili neke vitaminske bombe i aspirine C. Oko 13h smo krenuli ka Beogradu, ali zaboli pečenjaru 15km od Kragujevca, naručili 5 kg jangnjetine, salate, čuda, rakija milion, špricera… Domaćinima smo ispričali sve naše gadosti, nismo sigurni da li su otišli da se pričeste ili da istetoviraju naše likove na svojim ramenima.

Kući smo se vratili oko 19h, ne sećam se tačno, bili smo pripiti.

veliki pozdrav Somovima i hvala vam na svemu.

Ivan