Пијани сомови на турниру у Немачкој
Поштовани пријатељи,
Завршена је и трећа експедиција Пијаних сомова која је због постигнутих резултата могла лако да понесе надимак „Казнена“. Од 26. до 29.10. у немачком градићу Крефелду, петнаест играча:
1. Arnulf Diegel
2. Милорад Аџемовић
3. Васа Петровић
4. Марко Шпилер
5. Андреја Попов
6. Миодраг Тодоровић
7. Иван Костић Лаки
8. Александар Вуксановић
9. Лазар Ћирић
10. Александар Ристић
11. Ђорђе Папулић
12. Александар Никић
13. Никола Фабрис
14. Владан Арнаутовић
15. Дарко Милошевић
са подмлађеним стручним штабом у саставу Младен Рајковић и Милош Малавшић су на меморијалном Herbert Esters 2012 турниру имали три победе и по један нерешен резултат и пораз, чиме је освојена 3. позиција у укпном пласману. И ако ослабљени неиграњем двојице стандардних првотимаца Владе Анђелића и Драгана Трифуновића, сомови су постигли следеће резултате:
SC Aqua Köln – Пијани сомови ……………………… 2:5
SV Würzburg 05 – Пијани сомови …………………… 8:8
Dream Team – Пијани сомови ………………………. 10:2
ASC Gummersbach – Пијани сомови ……………… 3:12
Bayer Uerdingen III – Пијани сомови …………….. 11:17
Испоставило се, да су кадровски проблеми који су претили да поремете наше такмичарске амбиције произвели супротну реакцију и повећали мотивацију за остварењем позитивног резултата. Мора се нагласити да је свему томе допринео и први страни играч у историји нашег клуба, голман Arnulf Diegel, који се у потпуности уклопио у тим и пре краја прве четвртине на турниру. Изузетан голмански потенцијал овог младића од 43 године заостаје само за његовим кафанским способностима на основу којих је и једногласно примљен у наше редове, надамо се и на неким будућим такмичењима.
На незадовољство нашег тренера и великог спортског прегаоца Млађе Рајковића и овог пута су ванспортске активности биле значајнији део доживљених искустава. Ни закључавање у собу најразузданијег међу Сомовима, десног крила Мише Аџемовића, није помогло да ствари крену другачијим током. Од првог тренутка се кренуло са конзумацијом значајних количина алкохола које су ту и тамо биле прекидане кобасицама са дизелдорфских киоска а за време нашег боравка у Немачкој је примећена и атипична несташица свињских буткица. Појединци су самостално ишли у истраживање области што је могло скупо да их кошта да их од силне исцрпљености, глади и жеђи није спасио Илија из Славоније који је са својом кафаном успео да им се нађе на путу.
Један од ретких који је покушао да се осим поменутог тренера стави у службу чисте спортске амбиције је био и Велики Сом, популарно звани Мића. Како другачије објаснити чињеницу да нам је нашао смештај, да не кажемо карантин, који је био удаљен километрима од најближег локала за продају алкохола и на периферији не једног него два периферна месташца, Моерса и Крефелда. Без обзира на његове подмукле намере, Сомови су успели да лутањем кроз околне шуме некако нађу један или два кафића. На тим местима је локалном становништву постало веома јасно да Србија неће скоро ући у ЕУ, пре свега због кршења закона о емисији штетних гасова. И ако би злобници рекли да је то урадио из хигијенских разлога, Велики Сом је касније због оваквог понашања саиграча обријао бркове.
Један од догађаја који је бацио у засенак многе друге ситуације је ипак био солистичко-купатилски наступ једног од најсикуснијих, капитена Рође. Ухваћен будним оком камере, приказао је свој (како рече један од саиграча) завидно језиви баритон. Снимак на Јутјубу је иницијално претио да помути славу Gangnam style-a и Justin Bieber-a заједно али је на хитну реакцију бројних друштава за заштиту деце, животиња а и појединих невладиних организација уклоњен.
У сваком случају, овај турнир је учинио много да се Пијани сомови осећају као јединствена организација и као тим који сваким даном напредује и по питању ватерпола и по питању доброг дружења што и јесу наши циљеви. Природни наставак ове епизоде биће како европско првенство за ветеране у Будимпешти тако и учешће у ветеранској лиги са сличним екипама са ових простора а што да не, у блиској будућности, и одржавању неког сличног турнира у нашој организацији. До тада, остаје нам да вредно тренирамо по кафанама у Београду и Панчеву.
